Ćutolog

Priča o čemu se ćuti

Kad nosiš prazninu u sebi…

Svako od nas nosi prazninu. Nekad je osećamo glasnije a nekad tiše.

Osećamo je obavezno onda kad nam ne ide onako kako bih želeli. Zato je potrebno da istražimo šta stvara tu prazninu.

Nije dobro za ljude da im sve ide kako žele. Heraklit  

U mom slučaju, razmišljam o tome šta sve nisam uradio. Nemam veliku kuću, kola, nisam proputovao ceo svet, ukratko, nisam slavan i bogat. Nisam vlasnik Fejsbuka. Šta sam uopšte postigao? Tu se krije odgovor.

nisam vlasnik fejsbuka, šta uopšte radim u životu?

Praznina je deo mene i uvek će biti. Samo što kad je gledam sklonim one druge stvari koje jesam. Tada jednačina bude u neravnoteži i padnem u bedak.

Gde su sve one stvari koje sam u životu postigao? I vrline koje sam izgradio? Njih ne vidim. One mi izgledaju malo naspram ogromne rupe koja zjapi.

Koje je rešenje?

Ključ je u tome da se podsetim šta sve imam, jesam, znam. Tada rupa neće biti toliko velika i moći ću je lakše podnositi. Ona i ne može i ne treba da se skroz popuni. Šta će nas onda gurati dalje? Za čim ćemo čeznuti?

Rupa, praznina je samo deo slike. Treba je upotpuniti.

Za mene praznina predstavlja ambiciju. Ona je tu, goni me napred. To je glad za postignućem, za znanjem. Ona je želja da se razvijam, napredujem, gradim, postižem, stvaram.

Nije ona sama po sebi loša. Loša je onda kad joj damo suviše prostora. Prostora koji joj ne pripada. Treba je svesti na pravu meru.

1 Comment

  1. Ne treba upadati u bedak. Treba ostati SVOJ i ukombinovati se u moderno drustvo.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

*

Copyright © Ćutolog 2019

Povratak na vrh ↑