Ne sećam se kad sam izabrao taj put. Čini mi se da njime oduvek koračam. Ne bih sebe mogao danas da sebe zamislim kao poltrona ili „malog Noku“. Valjda sam predugo na ovom putu da bi se sad vraćao unazad.

Da li je on odabrao mene ili ja njega? Možda je sudbina htela da „pišam uz vetar“. Zbog toga budem popišan ali se ne žalim.

Danas svi traže misiju svog života u vidu zanimanja kojim će promeniti svet. Može li misija da bude: biti autentičan? To nije konkretno zanimanje ali šta god da radimo treba da odiše ovom osobinom.

Stalno postoji izbor, u svakom momentu, da li biti ili ne biti jedinstven. Svako stoji na raskršću i bira na koju će stranu. Ključ je povećanje svesnosti. Sa rastom svesti, svesno biramo, to činimo po slobodnoj volji i snosimo odgovornost. Svaka odluka ima posledicu. Nema slobode bez odgovornosti.

svesnost – izbor – sloboda – odgovornost

Malo je ljudi koji žive autentično, jedinstveno. Treba imati hrabrosti ili prostije rečeno „muda“. Nikad više u istoriji čovečanstva se nije pričalo o autentičnosti, individualnosti, jedinstvenosti u svim medijima a u praksi nikad sila koja te gura u prosečnost nije bila jača. Treba da se uklopiš. Lakše je biti kopija kopije. Lakše je utopiti se u masu. Poprimiti boje okoline kao kameleon a ne da upiru prst u tebe. Uklopljeni imaju manje problema. Ne budi ekser koji štrči da te ne bi zakucali.

Brendovi viču: “Budi svoj, sledi svoje instikte; Razmišljaj drugačije itd.” Kako ćeš, zaboga, da budeš jedan kad koristiš istu marku patika, telefona, sapuna, dezedoransa koje upotrebljavaju milioni drugih? Autentičnost nije masovna. Brendovi idu na masovnost i zato kreiraju takve poruke. Sa istinskom autentičnošću brendovi bi ostali gladni i žedni.

brendovi prodaju priču o autentičnosti za masovnost

Nije prava autentičnost ofarbati se kao papagaj ili obući se kao za maskenbal. To se samo spoljašnjost. Istinska autentičnost je unutrašnja i vezana je, po meni, uz duh.

Istorijski gledano u ovu svrhu bih izdvojio Petra Kočića, Mihajla Pupina i Majkla Džordana.

Kočić je živeo kako je smatrao da bi trebalo i borio se srpske interese u Austrougarskoj. Sa svojim genijalnim delima bio je trnu oku moćnoj carevini. Njegova dela žive i danas i čitaju se kao lektira.  Ogroman stres i stalan progon odneli su danak. Završio je ludnici i umro sa samo 39 godina ne dočekavši da vidi slobodu Srbije za koju se toliko borio.

autentičnost, originalnost ima svoju cenu
Mihajlo Pupin, taj srpski genije, i njegova borba za Srbiju na svakom koraku je bila prožeta podmetanjem nogu od strane njegovih sunarodnika. Velikom Guliveru su mali Liliputanci želeli da pomrse račune i da ga spletkama unište. On je ostao veliki u svoj svojoj veličini a njihovih imena se više niko i ne seća.

O Džordanu ne znam mnogo. Ono što znam je da po svojoj igri nije ličio na ostale igrače. Niko nije mogao da kaže da je njegov stil mešavina ovog ili onog igrača ili više njih. On je jedinstven i njegova igra je takva. Zato su ga valjda i toliko voleli. Brendovi su se snašli da zarade i kad je završio karijeru. Upotrebili su njegovu autentičnost. Tako je njegova marka patika “Džordanke” i dalje najprodavanija košarkaška obuća.

Autentičnost traži svoje žrtve. Ona ponekad boli. Nije lako odlučiti se za jedan pravac a cela gomila ide drugim. Nije lako izabrati ostati sam. Ovaj put takođe ima i nagrade koje nemaju ostali putevi. Ne znam šta bi to tačno bilo. Možda unutrašnji mir. Stajao si na mestu svoje istine i odabrao si da ideš pravcem za koji smatraš da je ispravno. Možda je nagrada život u skladu sa svojim uverenjima, samim sobom. Nasuprot promeni istih kako gomila kaže.

Izvori fotografija:
img.wennermedia.com
media.licdn.com
c2.staticflickr.com