Prisustvovam sam radionici „Gde sam sad a gde želim da budem“? U Gandijevoj 200, na Novom Beogradu okupila se šarenolika ekipa, sve mlađi ljudi, željni da čuju šta predavač Sunčica Jovanović može da im kaže o tome kako da unaprede svoje živote.

Rad se odvijao po O.L.I metodi (Otkrivanje Lične Istine Otklanjanjem Lažnih Informacija). Više o tome pročitajte na: http://www.olicentar.rs

Razvoj boli. Napredak boli. I zub kad raste boli dok ne izraste.

Kad hoću da se sakrijem od razvoja, bola, života bežim u alkoholizam, poremećaje ličnosti itd. Tamo bežim jer mislim da nalazim spas, tako mi je lakše. Mada ni to nije baš lako. Trebaju godine „discipline“ da bi postao alkoholičar ili možda agorafobičan.

Razvoj stvara privremeni bol a u slučaju gorenavedenih kontra veština vlada večna i beskrajna tuga.

Ideš sa životom ili protiv njega. Možeš mu se opirati, pružati otpor, stajati sa strane i on će prezrivo baciti pogled ka tebi i potom odjuriti dalje. Ponekad će sa željom da te vrati u svoje tokove stvoriti teškoću s kojom trebaš da se izboriš. Pošto si prisiljen, preživećeš, ali silom se ne može učiti.

ono što te danas boli boleće jače sutra ako ništa ne promeniš

Svoju cenu život će naplatiti. Nema nešto za ništa. Pitanje je samo koju si cenu spreman da platiš? Biraš između „povlašćene“ i redovne. Redovna više staje ali se na duge staze neuporedivo isplati.

Kad bi birao između kratkoročnog bola i večite tuge, racionalni čovek bi se odlučio za prvu varijantu. Kvaka je u tome što ne odlučuje raciom već emocijom. One presudnu ulogu igraju u našim  životima. Kad kažem: „nije mi srce na mestu“ nisam siguran šta ali osećam da nešto ne valja. Zato valja ići za tom emocijom do kraja i istražiti uzroke. Ko zna gde nas traganja mogu odvesti.

Ako stalno guraš nezadovoljstvo pod tepih doživećeš emocionalni bankrot. Kao i kod onog finansijskog oporavak je težak i dugo traje.

emocionalni bankrot

U slučaju emocionalnog, novac ne igra veliku ulogu. On ne može ugasiti žar negativnih emocija i nezadovoljstva, naprotiv može ih pojačati. Pojačava ih kroz basnoslovno trošenje na bezvredne stvari da bi posle pola sata shvatio da si opet nesrećan.

novac ne može sprečiti unutrašnje nezadovoljstvo

Gde sam sad a gde bih voleo?

Ovo je bio prvi deo naše diskusije. Dok se drugi odnosio na konkretnu diskusiju u vezi sa pitanjem:  „Gde sam sad a gde želim da budem“?

Ovo pitanje predavač je razložila na dve povezane oblasti: željeno stanje i sadašnje stanje. Prethodno je svako odabrao svoj prioritet za usavršavanje: lični, duhovni, intelektualni, emocionalni, profesionalni.  Kroz pitanja vodila nas je na putovanje kroz naš um. Težili smo da spoznamo uzroke.

da li ćemo ikada biti bolji od ovog što sam sad?

Željeno stanje

Najpre smo opisivali, ispipavali svoje željeno stanje. Šta bi smo bili kad bi sve bilo idealno? Razmišljali smo da bi potom naglas komentarisali, svako iz svoje sfere prioriteta.

  1. Kad sam u idealnom stanju čega nema više u mom životu? Kojih loših navika? Kako ću znati da je nestalo to negativno…?
  1. Kakve bi bile reakcije drugih? U čemu bih posebno uživao? Kakve bi se telesne promene desile? Koje potencijale bih tada koristio?
  1. Šta bi bio kad bi sve bilo moguće? Kako bi izgledao, ponašao se, s kim bih bio, gde, kako bi se osećao, kako bi tada reagovao na stresne situacije…?

Sadašnje stanje

Potom smo prešli na sagledavanje sadašnjeg našeg stanja. Slična pitanja, iste dileme. Znaš da nije sve kako treba, znaš šta ne valja ali teško je to promeniti.

  1. Šta radim sada a znam da ne valja? Koji postupci govore da sam na ovom nivou gde sam sada?
  1. Koje izgovore koristim? Kako maskiram sadašnje stanje? Kad mi drugi govore da ne radim kako treba, šta im kažem, zašto ih ne slušam?
  1. Kako sam dospeo ovde? Kako sam ja doprineo nastanku sadašnje situacije?
  1. Šta je pozitvno što mi je potrebno što nemam a što bi unapredilo moj život u konkretnoj oblasti?
  1. Šta je potrebno od drugih da čujem i osetim što do sada nisam? Šta mi je potrebno da prestanu da mi govore?

kakve maske nosiš?

Kad sam spoznao deo sebe, video iz drugog ugla, bacio svetlo na dotadašnji svoj mračni deo, šta sada? Pitanja koja iskrsavaju su: kako to da promenim, koji su manji koraci koje treba napraviti, kako ću prvi da napravim, kako postaviti cilj…

  • Na koji način,kakav treba da budem, gde, s kim, koje osobine bi trebalo da imam da bih to uradio?
  • Šta nemam a potrebno mi je, koje su prepreke na mom putu?

zaokret u dosadašnjem životu

Od početka pa do samog kraja je lebdela rečenica Lao Cea: „Put od 1000 km počinje prvim korakom.“

Shvatili smo koje stvari u našim životima treba produbiti, staviti pod mikroskop. Jednom rečju prisustvovali smo upoznavanju sebe. Tom procesu koji se nikada ne završava.

oli metod psihoterapije