Oduvek mi je bilo čudno što naši profesori ne uzimaju za asistente one najbolje studente. Uzimaju one za koje misle da ih neće ugroziti. Uzimaju one za koje misle da im nisu pretnja i da ih neće srušiti. Ako neki ambiciozni iskoči i počne da se gura koče ga na sve načine. Sputavaju, ogovaraju, unižavaju na bilo koji način jer cilj opravdava sredstva.

Ako je to tako, zašto se Mihajlo Pupin nije plašio konkurencije i da će neko da ga sruši sa profesorskog mesta? Podsticao je studente da budu bolji od njega jer je to bila njegova misija. I bili su bolji. Dobijali su Nobelovu nagradu i zauzimali prestižna mesta u američkom društvu. On se ponosio i nije im zavideo.

Zar nije dobro da učenik nadmaši profesora? Zar nije to cilj i smisao poučavanja? Zašto se profesor ne bi ponosio učenikovim delima? Na kraju krajeva, delić njega je ugrađen u ta dela. Što su veći učenici, veći je i on sam. Ili možda nije. Barem većina ne misli tako.

Što veće veličina, manja sujeta. Manji strah za svoju poziciju. Ti znaš ko si i koliko vrediš. Tebe ne mogu da ugroze. Onda te napadaju i pripisuju ti sve mane koje nose u sebi. Projektuju svoje slabosti na tebe i mrze te. Mrze tebe a u stvari mrze sebe.

„Sitna boranije“ zna da je sitna. Zato se i tako grčevito drži za pozicije. Zato što zna da joj ne pripada. Zato što zna kakvim ih je putevima dobila. Zato što zna da nikada neće dostići veličinu.

Pupinovo ime je večno. A imena mrzitelja i sitnih bednika niko se više i ne seća.

Ista sudbina čeka i ove današnje.

velike mali ne mogu da sruše

Košarkaša Nikolu Jokića su naši, vajni, treneri pustili da propada. Nije ni imao profesionalni ugovor sa 17 godina. Dobro je da je otišao u Ameriku. U Evropi bi propadao. Stari kontinent ne dozvoljava improvizacije. Ne sme ništa da se radi van pravila. Rekli bi mu: „Sedi ti mali na klupu. Strpljivo čekaj svoju šansu. Igraćeš po 4-5 minuta. Dosta ti je za početak. Za 5 godina možda i zaigraš za prvi tim“. U Americi mu nisu tako rekli. Videli su da je mali dobar i stavili su sve na njega. Može da radi šta god hoće dokle to daje rezultate.

Nikola Jokić se u Evropi ne bi naigrao

Koliko god je današnja Amerika loša, ostalo je nešto od davnina. Ta sloboda, sve što nije moglo u Evropi, da se radi drugačije. Kad vide da si dobar, poguraju te, daju ti priliku. Znaju da ako ti budeš donosio rezultate i oni će zaraditi. Zato su i postali takva sila kakva jesu.

A u Evropi jeste lova ali pravila su pravila. Ne može neki klinja od 21. godinu da igra posle godinu dana standardno za prvi tim. Ima i starijih, duže su tu, zna se red.

I kod nas se zna red i redosled.

I zato ti, Srbijo, čami čekajući. Oni što su valjali našli su gde će da pokažu svoj talenat. Ali to nije na tvojoj zemlji. Drugi su ih cenili više nego ti i zato možeš da gledaš njihovu slavu ali samo iz daleka. Kad si im bila najpotrebnija izdala si ih i sada nemaš prava da tražiš ni delić njihovog uspeha.