Mnogo su je puta u životu povredili. Mnogo puta se osećala iznevereno, izdano, posramljeno. Nije želela da joj se to više ikad ponovi.

Rešila je da napravi zid. Zid snažan, masivan, visok, neosvojiv. Zid iza koga će se osećati sigurno.

Gradila ga je godinama, danima i noćima. Bilo je naporno ponekad i mućno ali je uspela. Bio je visok 5m i širok 1m. Oko nje je bio najčvršći zid. Tu je bilo smešteno njeno najvrednije, Srce i Duh.

Unutar je bilo skučeno. Sa malo prostora i nikakve slobode. Nije je bilo briga, bar se osećala sigurnom. Iza prvog nastavljao se drugi zid koji je skroz opasavao prvi. Posle drugog treći, posle trećeg četvrti i tako redom. Bili su formirani u obliku koncentričnih krugova sa razmakom između njih od 1m radi prolaza.

zidovi odbrana od zlih ljudi

Samo što kroz te prolaze više niko nikada nije prolazio. Jedino društvo unutar zidina pravi joj je strah. Prostire se između zidova u obliku neprovidne magle, guste i bele. Jeza podilazi svakog ko taj prizor intuitivno oseti zato što se zidovi golim okom ne mogu videti. U spoljnom, površnom svetu sve je bilo naizgled odlično.

Između zidova ne postoje vrata. Roditelji, prijatelji i svi dobri ljudi su izvan tih zidina. Druge osobe se telu mogu primaći ali Srcu i Duhu nikada. On ostaje kilometrima daleko od njih.

Bajaga je napisao a Čorba otpevao: “Imam svoj mali svet i oko njega Kineski zid.”

Oni su njen bedem, njen zaklon i njena zaštita. Istina je, zaštitila se od neprijatelja, stvarnih i potencijalnih povređivača. Čuva je on odlično, od svega zlog ali i od svega dobrog.

Usamljen je čovek unutra. Izašao bi on napolje. Izašao bi samo kad bi mogao, kad bi imao hrabrosti, ali „ako nemaš hrabrosti, druge vrline ti ne trebaju“.

izađi iz sopstvenog zatvora

Da li će ikada ta osoba srušiti sopstvene zidove i osloboditi se? Mi to ne znamo. Možda da a možda i ne. Jedno je sigurno ako se odluči na rušenje, sama to mora uraditi. Niko to umesto nje ne može učiniti.

Verujem da će je boleti. Boleće je pad svakog zida koji će se rasturiti u param parčad. Osećaće kao da joj se deo utrobe otkida. Zidovi su srasli sa njenim unutrašnjim bićem. Ali više će je boleti ako nastavi da živi u skučenosti i neslobodi zatvora koji je sama sagradila. Taj zatvor nema ni ključe ni bravu. Uvek je otvoren i možeš izaći kad god želiš, samo ako smeš.

Ja verujem da smeš.

beži iz zatvora koji si sam napravio