Pomozi sam sebi jer drugi neće

ako sebi ne pomogneš niko drugi neće

Pošto mi fakultet nije pomogao pri obezbeđivanju prakse rešio sam da uzmem stvari u svoje ruke. Sam sam sebi stvorio praksu.

Rešio sam da napravim eksperiment, istraživanje, test u kome će učestvovati populacija bivših i sadašnjih studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu koji sam i sam pohađao.

Napisao sam 2 teksta:

Zašto je diplomiranje na Ekonomskom fakultetu u Beogradu moj veliki promašaj?

Šta sam naučio iz iskustva javnog kritikovanja Ekonomskog fakulteta u Beogradu?

u kojim sam izneo svoj lični, subjektivni, autentični stav o svom fakultetu a preko toga i o školskom sistemu uopšte.

pomozi se sam, niko drugi neće

Od ideje sve kreće

Ideja mi je bila da prodrmam tu učmalu uspavanu zajednicu profesora i studenata. To sam učinio tako što sam gađao osetljivo mesto, osećanje. Provocirao sam i dobio reakcije, svakakve.

Želeo sam da ukažem profesorima da njihovi studenti nisu zadovoljni i da bi nešto trebalo da menjaju. Što se i pokazalo kao tačno velikom željom učesnika da učestvuju u istraživanju. Nadam se da su nešto shvatili.

studenti su nezadovoljni ekofom

Sve oči uprte u rezultate

Grupe SPEKOF čiji su članovi bivši i sadašnji studenti su bili ciljna grupa. Postavio sam tekstove, u dve ovakve grupe sa oko 7000 i 4000 članova, koji su ostvarili oko 500 lajkova i 40 komentara a broj poseta mom sajtu je bio oko 7500. Ukupna broj šerova za prvi tekst preko sajta je 1500 što je izvanredan rezultat za jedan tekst. I danas je ovo jedan od mojih najčitanijih tekstova.

Moj veliki promašaj je postao moj veliki uspeh. Možda zato što mnogi ljudi osećaju da su promašili na istom mestu kao ja. Oni su u mom promašaju pronašli sebe.

Sa prvim tekstom sam doživeo veliku čitanost i aktivnost na društvenim mrežama, dok je drugi prošao manje zapažen.

To je i razumljivo zato što je prvi bio “nešto novo” i svi su želeli da pročitaju o čemu je to reč i zašto se tolika buka digla. Dok su sa drugim, čitaoci znali na čemu su pa su oni koji su bili nezainteresovani po pitanju prvog teksta preskočili da pročitaju drugi.

svi su želeli da probaju nešto novo

Razmišljao sam se da li da čekam da se situacija slegne ili da odmah postavim drugi tekst čim se prvi talas spusti. Ne znam da li je bila greška odmah posle 2 dana postaviti ili je trebalo čekati još. NIsam siguran ali verujem da sam uradio pravu stvar, poslušao sam svoj osećaj.

Smatram da je prvi više tražio emociju. Pun je besa, gorčine, bola, razočaranog mladog čovek svojim fakultetom, situacijom na njemu i izborom istog. Drugi je bio razumniji, logički, objektivniji i primerima potkovaniji. Ali je slabije prošao od prvog.

Koje su 4 vrste učesnika u istraživanju?

  1. Hejteri

Nije mi jasno kako su me mnogi kritikovali ne pročitajući ili letimično pregledajući tekst. Onda su dobijali potvrdu svog stava kroz brojne lajkove neutralaca koji dele isto razmišljanje a nisu se usudili da sami komenarišu. Negativistički stav lako prianja za um. Bez obzira što u samom tekstu vide i ono sa čime se slažu, zanemaruju to. Vrlo su uporni, agresivni u svojim stavovima i ubeđivački nastrojeni.

hejteri će uvek nalaziti samo mane

  1. Neutralci, spavači

Od oko 7500 poseta koliko su imali oba teksta samo je oko 7% ljudi ostavilo traga da su išta pročitali kroz lajkove i komentare. Oni su odabrali svoju stranu, da samo posmatraju dešavanja kao gledaoci.

Velika većina spava dubokim snom iz kog se retko bude. Ako se i probude nakratko opet se vrate u svoje pećine gde je toplo i sigurno. Oni se ne ističu, ne štrče, ponašaju se kao što drugi od njih očekuju i kao i svi ostali (konformizam). Žive kao senke i paze da ne ostavljaju tragove. Njima gospodare strah i nezainteresovanost koji se međusobno prepliću.

gledaoci samo gledaju, strah i nezainteresovanost

  1. Branitelji

Trudili su se da vide nešto pozitivno u samom tekstu. Generalno su se pronašli u samoj priči jer dele slična osećanja, verovanja i mišljenja. Oni odobravaju i trude se da odbiju napade agresivnih, ostrašćenih, hejtera. Ubrzo odustaju jer vide da je sa hejterima borba uzaludna.

  1. Objektivisti

Trude se da realno sagledavaju sam tekst i ono što u njemu piše. Ima delova sa kojima se slažu i sa kojima ne. Oni analiziraju, argumentuju, daju primere. U njihovom komentaru, na kraju, preovlada stav koji je dominantan, za ili protiv.

Rušenje iluzija nije prijatno, već je naprotiv vrlo bolno. Samozavaravanje traje veoma dugo i njegov otklon je praćen agresivnim otporom. U idealnu sliku obmane utkana su nadanja, očekivanja, snovi, i čovek se nađe u beznađu kad se razbije kao staklena čaša.

Ko voli da ga boli? Bol od razbijenih i uništenih iluzija je ogroman ali je još veći godinama u njima živeti. Traženje istine je jedini put za usavršavanje u vrlini.

rušenje iluzija boli

Propratni, neočekivani efekti

Ostavio sam pozitivni utisak na pojedine ljude. Oni su me čak i kontaktirali kroz inbox.

Značilo mi je da mi kažu da su mi tekstovi dobri, da im se sviđa kako pišem i da nastavim dalje. Nisam očekivao pažnju od nepoznatih ljudi ali su me dirnuli i hvala im.

Pitao sam se da li ono što pišem vredi i ima smisla i oni su me ohrabrili da shvatim da sam izabrao pravi put.

Posebno se zahvaljujem Milošu Petroviću koji vodi poznati blog milosblog.com na pažnji koju je posvetio mom radu i njegovim praktičnim savetima meni upućenim.

Povezani tekstovi:

  1. Zašto je diplomiranje na Ekonomskom fakultetu u Beogradu moj veliki promašaj?
  2. Šta sam naučio iz iskustva javnog kritikovanja Ekonomskog fakulteta u Beogradu?
  3. 8 životnih stvari koje sam naučio na Ekonomskom fakultetu u Beogradu