Prvo su došli po komuniste,
Ja sam ćutao,
Jer nisam bio komunista.

Potom su došli po mentalno obolele,
Ja sam ćutao,
Jer nisam bio sindikalac.

Potom su došli po Jevreje,
Ja se nisam pobunio,
Jer nisam bio Jevrejin.

Kada su došli po mene,
niko više nije preostao da se pobuni.

Autor ove pesme je pastor Martin Niemöller i posvećena je nemačkoj intelektualnoj eliti koja je ćutala kada su nacisti jačali i uzimali vlast kao i kad su krenuli da “čiste” jednu po jednu izabranu grupu. Oni koji su trebali da ustanu i da govore su ćutali. Zbog toga se desila najveća tragedija 20. veka. Time što nisu govorili prećutno su odobravali ono što se dešavalo. Zbog toga snose odgovornost.

Primer iz naših krajeva

Narodni heroj Stjepan Stevo Filipović je jedan od najsvetlijih primera prkosne borbe protiv nacizma. Nemci su ga uhvatili i pogubili u Valjevu. Dok je vođen na vešala bodrio je narod i pozivao ga na borbu.  Pre nego što će da ga obese podigao je visoko ruke iznad glave sa stisnutim pesnicama i prisutnom narodu poručio:

 Nemojte sаmo gledаti. Udrite gаdove. Vаdite zаrđаle puške. Ako budete sаmo posmаtrаli, gаdovi će nаs jednog po jednog ubijаti.

On je svojim činom hteo da poruči ubićete mi telo ali ne i moj duh. Ubićete me ali niste pobedili. Ubićete me ali ja sam slobodan.

U zgradi Ujedinjenih nacija Stjepanova slika stoji kao simbol borbe za slobodu. Nije važno da li je bio Srbin ili Hrvat, niti što je bio komunista. Težnja za slobodom i borba za nju nema takva obeležja. Ona je univerzalna i ne može stati u te uske okvire. Izdigao se iznad svojih ograničenja i patnje i dosegao herojsku, neprolaznu slavu.

Kako smo mu se odužili?

I Srbi i Hrvati su mu podigli spomenik posle II svetskog rata.  U toku devedesetih “odužili” su mu se tako što su razneli te iste spomenike. Mineri, iako ih svi znaju, ostali su nepoznat i nikad kažnjeni.

rušen spomenik narodnog heroja Stjepana Steve Filipovića

Šta bi rekao današnji čovek na ovaj herojski čin?

Pih. Budala. Bolje da je pobegao, priznao, izdao, učinio sve da spasi svoju glavu. Ali Stevo nije to učinio. Ostao je veran sebi i onome u šta je verovao do kraja. Za koga je on to umro? Za ove koji su mu razneli spomenik ili koji bi ga nazvali budalom? On je dao najvrednije što je imao.

Znači li njegova žrtva išta ili je umro uzalud?