Ponekad se pitam šta me je škola naučila
da samo sedim i slušam profesora
nisam ni znao da imam dara za pisanje
a prošao sam kroz celo školovanje.
 
Šta su mene učili tada?
Kad za 12 godina
nisam otkrio nijedan talenat o, jada
niti da me loži beseda i recitovanje
i zato večito dobijao 3, 4 za sastave.
 
Kako vreme prolazi
ko zna šta ću otkriti
što škola u meni nije
a moglo je da bude i ranije.
 
Školovanje traje stalno, celoga života
i učiti nije sramota
najbitnije se odvija
kroz saznavanje van tih odaja.
 
Sve je prepušteno pojedincu
nekom neformiranom klincu
da se sam dovija i snalazi
da sve vredno i važno sam pronalazi.
 
Nema pojma ni o čem na svetu
samo brine da bude na budžetu.
I zato se često setim one stare:
kad pomislim na sedenje, lekcije, drugare:
„Zbogom školo nisam te ni volo
lud sam bio što sam dolazio.“
Ili što bi rekao mafijaš na pomolu
„Ili imaš muda ili ideš u školu.“
 
Sad i kad sam ga otkrio moj talenat je uzalud
pitanje glasi:„Jel zaradiš neki dinar za svoj trud?“
Ako nema koristi, badava je to
ne razumeju što se mučim nizašto.
 
Od njih je daleko da su pesme mojih ruku delo
i da mi donose ispunjenje celo
i da nikad ne zaradim
baviću se tim
onim što me čini srećnim.