Ćutolog

Priča o čemu se ćuti

Šta sam naučio iz iskustva javnog kritikovanja Ekonomskog fakulteta u Beogradu?

Ovaj tekst se naslanja na prethodni: Zašto je diplomiranje na Ekonomskom fakultetu u Beogradu moj veliki promašaj?

Kako će ljudi reagovati kad ih pogodiš u “žicu”?

Verujem da je osećanje jače od mišljenja, logike i u sukobu ono odnosi pobedu. To se i pokazalo kao tačno.

Kritikom svog fakulteta isprovocirao sam reakcije. Gađao sam i pogodio u centar, u emociju. Cilj mi je bio da ljudi ne ostanu ravnodušni.

Ljudi usmeravaju pažnju selektivno. Bez obzira što u tekstu postoji nešto sa čim se slažu i ne slažu oni će se uhvatiti onih reči koje bude u njima jači osećaj. Ostalo će zanemariti. Obično je to negativan osećaj koji vodi ka negativnom stavu.

Čovek je biće ekstrema. Mora odabrati stranu. Ili si s nama ili si protiv nas, nema trećeg.

U stvari ima trećih. Bilo je ljudi koji su se trudili da budu objektivni i nalazili su nedoslednosti u tekstu sa kojima se potpuno slažem. Sam tekst i nije bio zamišljen kao objektivna već naprotiv subjektivna, lična, autentična slika. Zbog toga i postoje komentari da svako kaže šta ima.
kad pogodiš u emociju krene odbrana

Pljuvači, branitelji, neutralci

Većina je bila neutralna.

Kako je to kad većina ćuti a manjina viče? Na kraju manjina pobedi jer je glasnija. Neće obični da se sukobljavaju sa ostrašćenima. Po neko iz većine podigne glas ali to su izuzeci.

Neutralna većina neće reći šta misli i oseća jer ne želi ili se plaši da se istakne, da štrči, da profesori ne čuju pa da im posle naprave problem. Znači, nezainteresovanost i/ili strah.

Najviše komentara je bilo napadačkih. Vrlo ostrašćeno i posvećeno su to činili. A oni koji se nisu odvažili da sami komentarišu, najviše su podržavali, svojim lajkovima, baš ovakve komentare.

Oni napadom na mene i moj tekst nisu branili svoj fakultet. Briga njih za fakultet. Branili su sebe i svoj izbor. Osetili su se ugroženima. Kao da diram u tu divnu sliku koju su naslikali u svojim glavama tj. njihova nadanja i očekivanja.

Ljudi u studiranje ulažu godine, trud, novac i neko dođe i sve to precrta uz reči: “To sve što radiš od toga slaba vajda.” Nije to lako prihvatiti, razumem ja.

Dok su me jedni napadali, drugi su branili, a treći sažaljevali.

Jako bih voleo da ljudi koji su me žalili, pljuvali, bili ljuti, napišu svoje tekstove i iznesu sve argumente zašto su zadovoljni onim što im je Ekof dao i neka potkrepe svoje tvrdnje primerima. Verujem da bi bivšim i sadašnjim studentima bilo veoma interesantno da čitaju na ovu temu. Potom neka svoju priču postave u ovu grupu pa neka krene debata.

Ja sam tekst pisao pod utiskom susreta sa realnošću, kako mene tako i mojih kolega. Posle fakulteta je pravi život a fakultet to nije.

Hvala svima koji su ostavili komentar i iskazali ono šta misle i osećaju.
svi imaju mišljenje a niko stvarno ne misli svojom glavom

Druga strana jednoumlja

Ovo je bio samo jedan pogled. Ima ih još mnogo. Želeo sam da se ne čuje samo reč fakultetskih predstavnika koji isto kao ”Cigani hvale svoga konja“. “Mi smo najbolji.” Kome? Za koga?

Svrha ovog teksta nije kritika radi kritike. On je napisan da prestavnici Ekof-a vide da ljudi nisu baš zadovoljni njihovim radom. Da se trgnu i da nešto promene, dok još nije kasno.

Ova slika govori da Ekof ima 288 slobodnih mesta na samofinansiranju u drugom upisnom roku za ovu godinu. To se nije dešavalo. Ovaj broj će sve više i više povećavati. Obično bi popunili kvotu i sve one izvan bi primili kao studente na daljinu.

Toliko smo učili strategije i taktike iz Strategijskog menadžmenta pa eto prilike. Neka sada smisle strategiju kako da zadrže postojeće studente i pridobiju nove. Ovo je šansa da pokažu da nisu profesori samo od knjige i da nisu pričali samo prazne priče.

Ako se nadaju da je pad samo trenutni, u velikoj su zabludi. Ovaj trend je dugoročan i ne radi u njihovu korist.
nešto menjati dok nije prekasno

Fakultet školuje naučnike ili…

Ovo nije kritika samo Ekonomskog već celog školskog sistema. Verujem da ko god je studirao na bilo kom državnom faksu može da se prepozna u priči.

Fakultet bi trebalo da stvara kadrove za izgradnju privrede i društva. Univerzitet jeste nezavisan ali je u svojoj nezavisnosti postao pomalo usamljen. Ide mimo sveta i vreme je za njega stalo.

Naukom će se baviti 2% svake generacije, možda i manje. Svi ostali će raditi u privredi. Nije u redu da svih 100% uče za naučnike.

Glavna svrha našeg fakulteta je da sprema studente za praktičan rad. Znači, da bude praktično a ne naučno usmeren.
 kadar za praksu a ne nauku

Rovovska borba faksa i privrede

Profesori nezvanično govore: “Šta će vama praksa? Sve ćete naučiti kad dođete na posao.” Ali kako ćeš doći do njega kad ne znaš ništa praktično?

Privreda kaže: “Jel imaš iskustva? Nemaš?”

Student: “ Ali profesori su mi rekli da ću sve iz prakse naučiti kad me vi zaposlite.”

Privreda: “Pa nek te onda tvoji profesori zaposle.”

Svak priča svoju priču. Običan, mali, student je u toj igri ping pong loptica. Svi prebacuju krivicu na onog drugog a vreme prolazi.

U rovovskom ratu ginu studenti koji postaju topovsko meso. Univerzitet i privreda se ponašaju kao generali koji komanduju iz svojih udobnih fotelja.

Nije ovaj problem nastao danas. Postojao je i pre 100 godina.

Još je Pupin u svojoj autobiografiji govorio da se ne mogu fakulteti podizati na brdu sunđera i kreda. Tačno je da su profesori koji samo predaju lekcije i primere iz knjige  jeftiniji od onih koji imaju praktično iskustvo. Kakav kadar može da izađe sa fakulteta koji je samo knjigu i profesora od knjige celog školovanja gledao?
borba univerziteta i privrede na štetu studenata

Praksa ili potvrda

Firme sa druge strane gledaju da praksu ne plate čak ni simbolično. Kad ti kažu da je plaćena praksa, treba da budeš srećan. Džaba da te koriste a ništa važno da te ne nauče. To što tamo radiš je u stvari posao a oni to zovu praksom. Posle tebe će doći drugi i hvala bogu studenata ima ko pleve. Samo “vrti” i ne brigaj.

U srednjoj ekonomskoj trebalo je da imamo praksu. Ona se svela da nam u firmi daju potvrdu da smo došli. Daju nam podatke, izveštaje koji su nam potrebni i da idemo i ne smetamo im. Alo bre ljudi, nisam ja došao zbog potvrde nego da nešto naučim?

Ista situacija je bila i u vezi sa projektom koji smo timski radili za predmete na fakultetu.

U Holandiji i Nemačkoj je sramota da te odbiju ako tražiš praksu. Tamo postoji kultura prakse. Praktikanti prolaze ceo proces rada i zaista rade, tj. sa njima se radi. Naporno je i žestoko kao da ideš na pravi posao. Nema popuštanja ali kad se završi znaš da si kvalitetno utrošio vreme.

firme iskorišćavaju praktikante a ništa im ne daju zauzvrat

Povezani tekstovi:

  1. Zašto je diplomiranje na Ekonomskom fakultetu u Beogradu moj veliki promašaj?
  2. Napravio sam eksperiment sa Ekof-om (Ekonomskim fakultetom u Beogradu). Kakvi su rezultati?
  3. 8 životnih stvari koje sam naučio na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

3 Comments

  1. Vozi Misko

    23.04.2017 at 19:29

    Ista stvar i u komsiluku… Zavrsih srednju pomorsku, prakse ni na vidiku (smjer koji ne plovi), osim sporadicnih posjeta glavnoj teretnoj luci u drzavi i obliznjem skladistu. Bila me iskreno “malko” uhvatila ljubomora sto je generacija tri godine mladja od mene bila pocastvovana istom a onda i sramota sto uopste osjetih zavist jer se “praksa” svodi na cisto pecatiranje dnevnika prakse. Problematika istoimenog fakulteta je jos dublja. Ovi u srednjoj barem su se trudili da nam daju podlogu u vidu kvalitetne teorije koja odgovara potrebama trzista dok su na fakultetu svi u svom “naucnom” svijetu koji je pomalo komican, cast izuzecima. Profesor koji je i jedan od kljucnih faktora na menadzmentu je pazi ironije upravo ekonomista i to doktor ekonomskih nauka. Stara garda koja se ne miri sa stanjem u skolstvu ,sav u svojoj “nauci”. Mene iskreno ekonomija nikad nije bila draga jer sam misljenja da je ona smisao besmisla i sva ta nauka i produbljivanje materije mi je uvijek isla na zivce. Medjutim cinjenica je da se sa rogatima ne moze tako da za sada u akademskom smislu ekonomija vodi sa 1:0.
    Dalje, ja sam jedan od tih uplasenih “zecica” koji se usteze nadjacati manjinu koja je bezobrazno glasna. U rijetkim trenucima hrabrosti desi se i da progovorim po koju i “ustalasam mrtvo more”. Druga godina, ja se javljam za rijec iznoseci svoje nezadovoljstvo zbog odsustva prakse ovog puta na FAKULTETU. Navedoh i iskustvo iz srednje. Koja hrabrost… Dobih poprilicno politicki odgovor uz obecanje da ce toga biti “za koju godinu”. Mos’ misliti. Sedmicu dana kasnije na predavanju kod gore navedenog profesora smo se susreli s njegovim pa hajmo reci otporom u vezi sa navedenim, posto se proculo za studentsko talasanje. Kako se samo usudjujem…”Sta ce to vama,kod nas se ionako nista ne radi kako treba.” “Gdje bi ste evo vi isli, i kako bi to po vama trebalo da izgleda?” Posle tog pobijanja predloga koji nije u skladu s planiranim moglo je da se nastavi cavrljanje o “nauci” i o mnogo cemu jos, no da ne duzim.
    Posle faksa te ponovo ceka isto ispiranje mozga u smislu:”Nama treba kvalitetan kadar, nemate dovoljno prakticnog znanja, sta ste radili do sada-samo studirali??? ” Sve to uz podrugljiv osmijeh i rijeci da njih ne zanima to sto smo radili sezonski van struke i placali “djavolje” studije… Tako se nadjes u situaciji da stanes i mislis se :” WTF, ko je ovdje lud?” Taman im dodjemo kao ping-pong loptice. I onda mi kao ispadamo nezainteresovana generacija koja visi po kaficima dok na drugoj strani jednoumlja imamo totalno nezainteresovan sistem da iskoristi potencijale koji im se nude na tacni. Covjek tacno treba izaci na ulicu kao oni stoperi sa kartonom u ruci na kojem pise pravac ,sa natpisom : “Iskoristite me” uz odgovarajucu cijenu da ne bude da smo bas toliko jeftini. Ima onih koji to i u tom tonu razumiju. Toliko…
    Pozdrav

    • Cutolog

      03.05.2017 at 10:46

      Miško hvala na iznesenom mišljenju. Verujem da u celom regionu se ista priča priča. Sve se svodi na ko se kako snađe. Baci ih sve u vodu pa ko ispliva ispliva, a većina se udavi jer uopšte ne zna da pliva. Kad bude značajno opao broj studenata tek tada se može nekakva promena očekivati. Do tada, svako je prepušten samom sebi.

  2. “Naukom će se baviti 2% svake generacije, možda i manje. Svi ostali će raditi u privredi. Nije u redu da svih 100% uče za naučnike.

    Glavna svrha našeg fakulteta je da sprema studente za praktičan rad. Znači, da bude praktično a ne naučno usmeren.”

    Ne ulazim u ostale delove teksta, jer je sve manje-više subjektivne prirode. Ono što ovde želim da kažem jeste da je ovaj stav pogrešan i to iz objektivnih razloga. Program smera Ekonomska analiza i politika je nešto najbliže onome što bi “naučnici” trebalo da uče – teorije, izučavanje mikro i makroekonomskih modela i slično, mada je i taj program daleko od onog što se u svetu radi na sličnim programima. U svakom slučaju, za taj smer se ne može reći da se isključivo bavi teorijom i onome što bi “naučnici” trebalo da uče. Stoga se ni za druge smerove to ne može reći. Na ostalim, biznis smerovima, studenti ne uče čistu teoriju, već sistematizovano znanje iz gomile literature koje predmetni profesor pretoči u svoju knjigu. Teorija podrazumeva članke i knjige koje pišu Nobelovci, a to se na biznis smerovima ne izučava u izvornoj formi, već iz udžbenika koji predstavljaju prikaz teorije, a tu je velika razlika. Profesor vrši selekciju onog što on želi da student nauči, a tu selekciju vrši prema posebnim ciljevima. Ukoliko bi taj cilj bio isključivo praktičnost, onda se postavlja pitanje, “a ko će onda da stvara naučnike?” Očigledno je da je fakultet mesto za pravljenje naučnika, bez obzira na smer, jer se onda postavlja pitanje, “a čemu služe više škole, ako je cilj i tih škola i fakulteta praktičnost i primenljivost znanja i veština?”
    Sa druge strane – voleo bih da neko proba da definiše šta je “praktično znanje” i šta sve konkretno obuhvata, jer ukoliko bi to bilo moguće, siguran sam da niko od nas ne bi gubio godine na silno obrazovanje. Pored toga, potrebne praktične veštine su toliko promenljiva kategorija da je iluzorno pričati o tome. Koliko se samo promenio način poslovnja i potrebne veštine u poslednjih 20, 50 i 100 godina. I teorije se menjaju i usavršavaju, ali mnoge od njih važe i posle više vekova. Obrazovanje treba da bude opširno, jer niko ne zna šta će mu koristiti i niko u napred ne može da kaže da mu je nešto potrebno ili ne. Osim toga, opširno obrazovanje treba da omogući studentu da razvije konceptualno i kritičko razmišljanje. Način provere znanja je potpuno drugo pitanje i u to ne ulazim.
    Da zaključim, niti na Ekonomskom fakultetu svi uče za “naučnike” (dalekooo od toga, jer je program našeg fakulteta rezultat brojnih kompromisnih i ad hoc rešenja), niti je glavna svrha fakulteta da sprema studente za praktičan rad.
    Sva praksa koja se spominje u tekstu a odnosi se na Nemačku, važi za srednje stručne škole, dok studenti ekonomije pišu radove, izučavaju teoriju, razvaljuju matematiku, a onda izadju sa fakulteta kao “naučnici”, a oni koji žele “praktično znanje” idu u biznis škole. Ekonomski fakultet želi i jedno i drugo, a na kraju ne uspe ni u čemu u potpunosti, zbog čega ima mnogo nezadovoljnih.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

*

Copyright © Ćutolog 2019

Povratak na vrh ↑