Neću da kažem. I meni se dešava da kasnim. Mnogo puta. Trudim se da uvek bude u nekim pristojnim okvirima.

Dešavalo mi se i da zaboravim na neki susret. Posle zovem, izvinjavam se što mi je um rasejan i trudim se da nekako izgladim stvar. To mi se retko dešava. Druga strana vidi moju iskrenu želju da se prijateljstvo održi i uglavnom prihvati da se komunikacija uravnoteži.

Bude mi krivo kad nekog izneverim isto kao da je neko mene izneverio. Isti osećaj.

Dal  je moguće…

Neki ljudi su nepoštovanje tuđeg vremena podigli na znatno “viši” nivo.

Ona se dogovorila sa drugaricom da se vide. Čekala je već pola sata. Svakih 5 minuta je slala poruke kao stiže, da je gužva. Nikad nije govorila gde se trenutno nalazi i koliko joj tačno vremena treba da stigne. Čekala je i čekala, imala strpljenja, nadala se da će drugarica stići. U jednom trenutku poruke su prestale da stižu.

Osećala se nasamareno, izdano, prevareno. Potrošila je toliko vremena, potrudila se da dođe na vreme a osoba kojoj je verovala je izigrala njeno poverenje. Smatrala je za dobru prijateljicu.

Već je ceo sat čekala kad je odlučila da krene kući. Nije više imala šta da čeka, tačnije koga.

Tako se prekidaju prijateljstva. Tako se ruše odnosi. Misliš da imaš prijatelja a u stvari živiš u iluziji.

fejsbuk prijatelji nisu pravi prijatelji

Šta se krije iza ovakvih postupaka?

Ista stvar bi bila menjanje dogovora u poslednji momenat ili besomučno pomeranje termina do u beskraj ili kad druga strana ne saopšti svoje namere na vreme već te “stavi pred svršen čin“.

Iza ovakvih postupaka krije se egoizam i misli: “Moje vreme je važnije od tvog. Nisi mi bitan. Ti ćeš zato da me čekaš. Ja vredim više od tebe. Ja sam iznad tebe. Ja sam važniji od tebe.”

Ljudima koji čine ovakve postupke si zadnja rupa na svirali. Poslednji si na listi ili možda se na njoj uopšte ne nalaziš. Ako stigne stigne a ako ne, ko te jebe!

kako se osećaš kad vidiš da nisi važan drugoj osobi?

Misliš da si ti njima ono što su oni tebi. Misliš da si ti njima važan kao što su oni tebi. Misliš da će imati poštovanje za tebe jer ti imaš prema njima. Polaziš od sebe i veruješ da su svi kao ti. Onda se dese ovakve stvari, otvore ti se oči i saznaš bolnu istinu.

Najveća jeres u tibetanskoj kulturi je stavljanje čoveka na pijadestal, smatrati ga posebnim, specijalnim u odnosu na sve druge ljude i prirodu.

Ni oprosti, ni izvini…

nema izvinjenja jer nema ni greške

Možeš da napadaš, da tražiš objašnjenja, da se ljutiš, besniš ali džaba. Druga strana neće ništa uraditi, neće izviniti jer ona nije ništa kriva. Ne možeš nekoga menjati kad celog života živi na taj način. Ne možeš da menjaš a i nemaš prava. Jedino što možeš da menjaš si ti sam. Samo što svi mi to izbegavamo jer je to najteže.

Iz svog ugla, ona sa njom je sve ok i to što tebi nije pravo to je tvoja stvar. Verujem da u svojoj dubini zna da je pogrešila ali je baš briga i nema nameru da se za bilo šta izvinjava. Situacija: Uzmi ili ostavi.

baš me briga za tebe i tvoje vreme

Kad se desi suprotno…

Kad se njoj ili njemu desi isto ono što su tebi uradili, nisu poštovali tvoje vreme, onda je to vrhunac neprofesionalizma i bahatosti. Zbog toga besni i nervira se zaboravljajući da je samo momenat pre toga isto učinio-la.

Kad ukažeš na tu činjenicu dobiješ odgovor: ” Nije to isto. Ja sam (razlog)… Ali kako je to smeo-la MENI da učini?

Kako dalje?

Verujem da nije potrebno trajno prekidati komunikaciju. Što da se rastajemo sa lošim emocijama? Jedino ne treba imati očekivanja, niti ulaziti u bilo kakve projekte sa takvim osobama.

Naši stari su mnogo mudri ljudi. Moja prababa je rekla: “Sa svima dobro ali znaj kakav je ko”.

mudrosti moje prababe