Dođe osećaj tako meni
da sam višak u svojoj zemlji
čini se da ima previše svega
a samo para treba.
Kad njih bude bilo
što će nama biti milo
imaćemo tada mnogo čega
osim čoveka, samo ne njega.

U svojoj zemlji nisam gost
iako sam čovek prost
nije Srbija vaša prćija
da terate svakog ko vam se ne sviđa.

Na koju god stranu sveta da odem
neće biti te slobode
svuda si samo stranac
a kod kuće suvišni neznanac.

Čini se da naroda ima previše
a poslova ne baš odviše
vlada stalna istog preraspodela
caruje laž i podvala
dok ništa pravo i novo se ne stvara.

Poslova će sve više biti
ali kad primiš platu gorke ćeš suze liti
odeš u prodavnicu i sve ti skupo
osećaš se tada glupo
šta vredi pos`o kad nisi čovek
nego sluga pokorni oduvek.
To ti je od Turaka ostalo
da svoj život živiš pomalo
odoše okupatori i nema više tog poretka
ali ostade mentalitet podanika.

Nije problem što nema para
već što u srcu i umu si sirotinja prava
mišliš da ne zaslužuješ bolje
“dobro je, ćuti, može i gore”
u grudi svoje što se busaš
kad čorbu što si skuvao ti ćeš da kusaš.

Kosku bacaju ti kao psu
ko velikaš Smrdi Mudiću u “Posetioci” filmu
ti skačeš i hvataš a psuješ u sebi
hoće li ikad bolje biti tebi
ako ovako nastaviš sigurno ne
koračajte, idite, ali bez mene

Stoka samo ume da gazi
nisi valjda mislio da će da te mazi
ugovor si sklopio kojim te poseduje
lako duše prodane kupuje.

Za parče `leba nju kad prodaš
čemu da se nadaš
kojim porocima da se odaš
šta da zameni najvrednije što imaš?

Kod nas i ne može drugačije
narod ili ćuti i trpi dok može
pa se onda na oružje podiže.
Trpi on trpi do krajnjih granica
dok koža ne počne da puca
sve dok kuka, motika na vrata ne pokuca.

Nesreća velika je to
ništa od revolucija nije dobro izašlo
samo smrt, beda i glad
sjaši Kurta da uzjaši Murta uvek se desi tad.

Drugi su nam uvek krivi
turista našoj istoriji i prirodi se divi
ali se čudi što ih ne čuvaš
kad toliko bogatstvo imaš.

Sokolovi jedan po jedan izleću
jednom kad odu više se ne vraćaju
a kad odleti poslednji soko sivi
ko će onda ovde da živi?