Satanizacija Srba

Srbi su godinama unazad bili prikazivani kao zločinci i ubice. Ta slika se podgreva i postoji i danas. Pored muslimanskih ekstremista, svetu su potrebni novi negativci. Mora neko da bude loš. U holivudskim filmovima odavno su Rusi istrošeni pa sad mi moramo da ih zamenimo. Poznat je film Anđeline Džoli “U zemlji krvi i meda” koji nas je tako “lepo” predstavio svetu. Bar je dobro to što film nije prošao zapaženo kod publike.

anđelina džoli filmom htela da satanizuje srbe

Novak Đoković i njegovo držanje odavno već iritira svetske medije. Ne vole ga kao što su voleli Nadala i Federera kad su bili prvaci sveta. Uvek traže način da ospore njegov kvalitet i rezultat. Čak mu i publika zviždi što je stvarno čudno. Retko se dešava, možda nikad, da prvom na svetu se zviždi pre svega. On je dobar momak, neverovatno uspešan ali možda smeta to što je Srbin. To remeti postavljenu negativnu sliku Srbije.

Kakav zaokret

Nije mi jasno. Kako to da se na početku XX veka Srbi veličaju kao najveći borci za slobodu i pravdu a na kraju istog tog veka oni su zločinci? Isti ti Amerikanci i njihov predsednik Vilson nakon I svetskog rata daje proglas kojim se veliča žrtva, junaštvo srpskog naroda. Nalaže da se, na svim bogosluženjima bez obzira na religiju, tog dana čita njegov tekst. Toga dana na Beloj kući se po prvi put vijorila neka druga zastava osim američke. To je bila naša zastava. Ceo proglas predsednika Vilsona može se pročitati ovde.

vudrou vilson jedini američki predsednik prijatelj srbije

 

Gde su nestali ti ljudi kojim je bio posvećen ovaj proglas? Zašto oni više ne postoje? Ili mi više nismo isti narod kao što su bili naši preci ili to nije više ista Amerika koja je tad bila. Verovatno je i jedno i drugo tačno.

Pupin i Tesla, su u svom vremenu, bili neverovatno poznati ljudi. U New York Times-u su objavljivali članke na različite teme. I to ne male već po 2 strane. Posebno se njivog komentar tražio kad su bila dešavanja na ovim prostorima odakle su oni potekli. Voleo bih kada bi danas smeli da objave u istim ovim novinama proglas predsednika Vilsona posle I svetskog rata i Mihajlove i Nikoline tekstove o svom narodu. Kako bi se tamošnja i svetska javnost samo zaprepastila?

srbi nekad junaci a sad zločinci

Odnos prema sebi i svom

Svima dajemo više pažnje nego zemljacima. Mogu stranci da budu neverovatna đubrad ali mi ćemo ih veličati a svoje gurati u blato. Kako se drugi narodi drže zajedno u inostranstvu, npr. Turci? Svi kao jedan. Uvek idu u grupama sa svojim zemljacima. Mogu da se ne druže nešto posebno u svojoj zemlji ali napolju to je potpuno druga priča. Tačno je da se neformalno govori da sa Srbinom ili Jugovićem (sleng izraz za nekog iz ex Yu) u inostranstvu nemoj imati nikakva posla. Beži do svojih. Oni će te preći prvi. Tačno je i da važi da je najgori čovek Srbin i najbolji čovek je isto Srbin. To smo mi, zemlja krajnosti. Kad u tuđini se predstavljaš bolje je da kažeš da si bilo odakle samo ne iz Srbije. Plaše se da će ih čudno gledati. Mnogi kažu drugu zemlju porekla da ih ne bi snašle predrasude i osude nepoznati ljudi.

okupatori od srba prave robove

Pošto kod nas postoji mnogo stranih firmi, samim tim, mnogo naših građana radi u njima. Greške naših ljudi su teške 10 puta više nego greške stranca. Govorim o greškama iste težine. Kad oni pogreše, nema ni molim, ni izvini, ništa. A zato kad naš čovek pogreši, to je halabuka i pometnja. Kako je smeo, on nije sposoban, odmah se preti otkazom, stranci hoće da povuku posao itd. Da bi se stvari izgladile onda šefovi titraju, drhte, pravdaju, ulizuju se, strancima. Sve nismo mislili, znate on je još nov, nije znao itd. To je jadno i bedno. Sve to samo da bi se sačuvala mala i još bednija radna mesta.

Čujem neke ljude kako govore da treba da nas neko okupira. Kaže ne možemo sami da se dovedemo u red pa da će bolje neko drugi. Jeste, odvešće nas ali u smrt, u ropstvo. Možda mi i jesmo robovi ali neformalno. Možda to ni ne znamo. Iskreno, samo budala može da kaže tako nešto. I samo neko ko o istoriji nema blage veze. Koji pojma nema koliko su se naši preci borili da bi mi imali ovo danas. A mi, njihovi potomci, za to ne hajemo, već bi da prodajemo pa kolko ko da. Prodaješ slobodu da bi bio nečiji rob. Ali isto vredi budalin i akademikov glas na izborim.

preci naši se borili za slobodu a potomci rasprodaju

Zašto vera kao kamen steže?

Uz srpstvo neizostavno ide i pravoslavlje. Podjedanako je sramota biti Srbin kao i biti pravoslavac. Vera poziva na preispitivanje svojih postupaka. Poziva nas da budemo moralni i da pazimo kako postupamo sa drugima. Ako mi želimo profit i ambiciozni smo “do daske” i ne biramo sredstva kako ćemo do nečega doći, nama je vera kamen. Ona je kamen koji nas spotiče i mi ćemo je odbaciti, šutnuti. Ono dobro i moralno je ono što je za nas dobro. Nema drugog osim tog dobra. Zato je vera višak.

u boga ne verujemo parama se molimo

Nikola Tesla, 2. juna 1892. god. u govoru studentima Velike škole u Beogradu, rekao je:

“Dar mentalne energije dolazi od Boga, vrhunskog bića i ako mi koncentrišemo naše misli o toj istini postajemo skladni s ovom velikom moći.

Ponosan sam što sam potekao iz zemljoradničkog viteškog naroda, koji je u neprestanoj ljutoj borbi za svoje ideale i evropsku kulturu zadužio Evropu i svuda zaslužio čast i poštovanje čitavog sveta, naročito velike Amerike.

Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu.“

Čast mi je što sam Srbin. I čast mi je što su mi preci Sveti Sava i Mihajlo Pupin i Nikola Tesla. Oni su dokaz da nije sve propalo. Oni su dokaz da nikad i neće sve propasti i da ima nade za nas. Ja sam jedan mali srpski dečak, ni po čemu poseban, koji je dirnut velikim srcem i ogromnim stvaralaštvom ovih velikana.