Oduvek me je interesovalo ko vodi srpske fudbalske klubove, posebno Zvezdu i Partizan. Nikad mi nije bilo jasno odakle se oni finansiraju. Socijalizam je prošao i više država ne finansira klubove. Bar je tako zvanično. Nisu ni privatni jer nemaju vlasnika.

Oni su negde između. Kao između ostalog i naše društvo, u maglovitoj tranziciji.

Sve se menja ali Terza i Tole ostaju

Najbolji prestavnik kako predsednik nekog sportskog kluba treba da izgleda jeste Zvezdan Terzić. Bivši predsednik FSS-a, je bio optužen za malverzacije i pod istragom. Krio se neko vreme a kasnije se sam predao. Odjednom o muljanju se ništa više ne govori. On postaje predsednik Zvezde i čist je kao suza. Oblači samo najlepša odela, uglađen je i fin pravi gospodin. Veoma liči na italijanskog mafijaša u filmovima.

terza liči na mafijaša

Tu je i doskorašnji predsednik FSS-a Tomislav Karadžić. On je lep primer starog, socijalističkog direktora. Međutim on je penziju odavno zaradio. Ovo mu dođe kao bonus jer ima 77 godina. Voleo je on da bude doživotni predsednik ali dušmani mu nisu dali. I Terzić i Karadžić su iz Crne Gore a svi znamo da za Crnogorce sve manje od direktora je ispod časti.

tomislav karadžić kao don korleone

“Ko kosi a ko vodu nosi”

Raspolaganje novcem mene zanima. Čije su pare koje se vrte u klubovima, državne ili privatne? Kako je moguće da se igrač proda a nije prešao u drugi klub? Postoje neki fondovi koji mogu da otkupe deo, procenat igrača. Kao da je on zgrada ili prase koje se prodaje po delovima, a ne živ čovek.

Večito naši dva najpoznatija kluba kukaju kako nemaju para a prodaju igrače za milione evra. Gde im odlaze te pare, niko da se zapita? Možda je kesa u kojoj stoje pare bušna? Stalno su u hroničnoj besparici i objavljuje se “mobilizacija”. Traži se od bivšig igrača, poznatih ličnosti i svih imućnih simpatizera da pomognu voljenom klubu. Da pomognu klubu čija je kesa bušna? Koliko god u nju da staviš nije dovoljno.

sumnjiva fudbalska posla u mutnom

Zašto se klubovi ne privatizuju? Sad se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Kad bi se klubovi prodali znalo bi se ko seje i ko će požnjeti. Političari sede u upravama klubova jer se od njih očekuje da iz državne kase preusmeravaju pare u klub. Zauzvrat će dobiti dobre provizije. Cele uprave ne daju rukama i nogama da se klubovi prodaju. Koče Zakon o sportu jer ne žele da izgube svoju “zlatnu koku“.

Pare nisu problem, para IMA. Zavisi samo za koga?

Bio sam jednom prilikom redar na stadionu. Obećano je bilo 700 din. Naredba je bila da dođemo u 16:00 a utakmica počinje u 21:45. Prvo su nas razvrstavali  po nekoliko puta, pa prebrojavali još toliko. To je trajalo 4 sata. Posle su nas rasporedili da stojimo na svojim radnim mestima. Ja sam konkretno stajao na tribini, na prolaznim stepenicama. Dreždali smo tamo sve do početka utakmice. Vrućina je bila paklena a nisu nam dali da budemo u kratkim pantalonama. Sve vreme dok smo stajali na tribini nisu nam dali da sednemo. Kažu ne da UEFA.

U toku utakmice isto nismo mogli da sednemo i smetali smo narodu dok gleda. Kad se završila utakmica dok su podelili pare bilo je već 00:00. I sve to za 700 din. Znači 500 ljudi puta 700 din jednako je 35000 din. To je trošak redara za taj dan neračunajući proviziju za organizatore redara koja je verujem duplo.

redari na utakmici

Stalno se hvale kako osvajaju nacionalne trofeje. Vi Ligi Evrope i Ligi Šampiona ne možete da prismrdite. Možete da osvojite 100 domaćih šampionata i kupova ali džaba sve to. Gubite od Azejberdžanaca i Kazakstanaca.

Što uopšte postojite?

domaći fudbal je blato i dno

Mladi fudbaleri pomisle da se ne zamajavaju sa našom slabom ligom i već sa 17 godina odu u inostranstvo. Nisu izgrađeni ni kao fudbaleri ni kao ljudi. Nisu se dokazali nigde i za njih niko ne zna. Odu jer im stranci nude više para. Nezgoda je što ih isto to inostranstvo “pojede”. Ne igraju dovoljno, jer ima iskusnijih i boljih kolega. Treba im da igraju što više da bi se izgradili ali ne dobijaju šansu. Kako vreme ide njihov talenat počinje da bledi.

kad igrač prerano ode u inostranstvo njegov talenat počinje da bledi

Kad može Rendžers što ne bismo i mi?

Veliki Glazgov Rendžers, ikona Škotske, je bio ispao u drugu ligu. Klub je otišao u stečaj jer nije plaćao porez. Ovi naši bi odavno tamo trebali da završe. Koliko su dužni i ružni, čudo je što još postoje.  Rendžers je privatan i “pušten je niz vodu”. Što se isto ne desi sa Zvezdom i Partizanom?

kad je mogao rendžers da ispadne što ne bi partizan i zvezda